Evrovizija očima prosečnog konzumenta
Davno je prošlo od poslednjeg posta na blogu... Nataložila se prašina i
stvorila paučina, a ja se ulenjio pa me mrzi da s vremena na vreme izbacim po
koju informaciju i tako osvežim stranicu, iako se mnogo toga desilo u
međuvremenu.
Elem, prethodno veče mi je proteklo u praćenju muzičkog spektakla koji je odavno poprimio svetske razmere - Evrovizije. Moram priznati da sam na neki način fan ovog događaja (ako se pod pojmom fan može definisati osoba koja prati sve televizijske prenose Evrovizije od 2000. godine kada su pobedili Braća Olsen iz Danske, koji su te godine stavili tačku na dominaciju pesama koje dolaze iz Zapadne Evrope. Sledeće godine je već pobedila zemlja istočnog lagera - Estonija). Kao fan (ili fen) imao sam posebnu želju da rekapituliram rezultate ovogodišnjeg takmičenja, koje tradicionalno karakteriše glasanje prema komšilucima, bogat scenski, muzički nastup, glamur i kič, spoj nespojivog itd. Prostog razmišljanja, da bi suština ovakvog takmičenja trebalo da budu pesme i utisak koje one ostavljaju na prosečnog gledaoca i slušaoca (za kakvog i sebe smatram) rešio sam da podelim sa blogovskom populacijom svoj lični dojam o svakoj pesmi pojedinačno, kao i o poziciji koje su one zauzele na ovogodišnjoj Evroviziji. Treba imati u vidu, da veliki broj pesama dolazi iz zemalja koje su jednostavno "žrtve" evrovizijskog sistema glasanja jer je njihov izborni potencijal veoma slab, prvenstveno zahvaljujući (ne)razgranatosti gasterbajterske mreže i spremnosti komšiluka da dobaci koju veću količinu poena. Stoga je često diskutabilno govoriti o pesmama koje su u konačnom poretku završile na visokim pozicijama, a da se pre pre Evrovizije nisu smatrale nekim velikim favoritima u kladioničarskim krugovima. Ipak, mora se odati priznanje i kladionicama, koje poslednjih godina itekako igraju značajnu ulogu i često znaju dobro da procene koje su to pesme zaista favoriti.
Sa obzirom na činjenicu da nisam dugo pisao blog, u ovom tekstu pokušaću da anuliram svo propušteno vreme. Sledi poduži tekst o evrovizijskim pesmama, predstavnicima i konačnom plasmanu.
1. Sweden: Loreen - Euphoria: Na prvo slušanje, pesma kupuje slušaoce. Primetan je uticaj savremenih trendova u pop i dance muzici (radovi Guette, Avicci-ja...), što rezultuje velikom količinom energije koju svojim nastupom i vokalom mlada Loreen zna itekako dobro da kanališe. Loreen je bosa i na promaji, sva razdrljena u svoj svojoj ljudskoj jednostavnosti, pesma obučena u moderno ruho, vokal prolamajuć. Definitivno je ove godine bila bez konkurencije i zaslužena pobeda. Sjajna pesma.
2. Russia: Buranovskiye Babushki - Party for everybody: Takođe jedne od favorita, simpatične ruske bakice imale su svoj originalan nastup, koji je morao dobro da prođe kod slušalaca. Njihova nepatvorenost, brži i moderniji ritam, a pomalo i komšijsko glasanje donele su im zasluženo drugo mesto. Definitivno, remixi ove pesme biće među najslušanijima ove godine u Rusiji i bivšim zemljama SSSR-a.
3. Serbia: Željko Joksimović - Nije ljubav stvar: Željko je uradio ono što najbolje znao - aranžirao pesmu spram sebe, šmekerski je otpevao i opravdao ulogu favorita visokim plasmanom. Mora se istaći i da je Željko doputovao u Baku sa reputacijom velike muzičke zvezde, a taj teret je dobro podneo. Da se Jugoslavija sastojala iz više zemalja od nekadašnjeg SSSr-a, Željkova pesma bi bila barem druga. Sa druge strane, treće mesto je lep rezultat i još jedna pozitivna referenca za srpsku muziku i kulturu.
4. Azerbeijan: Sabina Babayeva – When the music dies: Ne znam d ali je tako odvek, ali izgleda da se na Evrovizija ustaljuje još jedna tradicija, da se domaćin u konačnom plasmanu kotira među prvih pet šest. U svakom slučaju lepa soul pesma, ali ipak precenjena.
5. Albania: Rona Nishliu – Suus: U odnosu na prošlu Evroviziju, albanska dijaspora je bila veoma aktivna. Pesma je za neki drugi festival, a eksperimentisanje sa pevanjem je valjda to što je donelo ovoj pesmi visok plasman. Valjda. Ma da. Previsok plasman za albansku Bjork.
6. Estonia: Ott Lepland – Kuula: Estonci su već jednom pobedili i to 2001. godine, pa su verovatno pomislili da je red posle deset godina da vrate Evroviziju u Talin. Iz tog razloga su poslali regionalnu baltičku multitasking (peva, pleše, piše) zvezdu u nemoguću misiju. Monotona balada za veoma dobar plasman. Estonci zadovoljni.
7. Turkey: Can Bonomo – Love me back: Turski Petar Pan se malo zeza po bini i to im je pesma. U nekim momentima podseća na If I was a rich man iz mjuzikla Violinista na krovu. Turska zahvaljuje dijaspori na ulasku u finale (realno bilo je boljih pesama) i na plasmanu među prvih deset.
8. Germany: Roman Lob – Standing Still: Interesantno je da su Nemci organizovali specijalni reality show „Naša zvezda za Baku“ kako bi izabrali svog predstavnika. Mlađahni Roman je pobedio, devojčice imaju za koga da navijaju na Evroviziji, a opuštajuća ljubavna balada je zaslužila da se nađe negde oko sredine. Sad znamo i sa kojom pesmom će se završavati žurke u Nemačkoj.
9. Italy: Nina Zilly - l'amore e femmina: Pesma koja je na kladionicama važila za četvrtog favorita za pobedu, uspela je tek da se nađe među prvih deset. Retro duh pesme i njen sanremovski senzibilitet ipak su zaslužili veći respekt. Za Ninu kažu da je nova Amy Winehouse. Italijanima želimo više sreće drugi put, a Nini daleko srećniji nastavak karijere od Amy.
10. Spain: Pastora Soler - Quedate conmigo (Stay with me): Mogao bih reći za Pastoru da je španska Celin Dion. Balada nabijena emocijama, a pevačica se zaista potrudila da prenese emocije i glavnu ideju numere. Realan plasman za špansku zvezdu i numeru u njenoj izvedbi.
11. Moldavia: Pasha Parfeny – Lautar: Iako nikad nisu pobedili na Evroviziji, Moldavci se zaista trude i uspevaju da zabeleže zapažene nastupe iz godine u godinu. Vesela pesmica sa elementima tradicionalnog i otpevana na engleskom jeziku je svakako nešto što će se slušati u Moldaviji, ali i susednoj Rumuniji. Stiče se utisak da su kompozicije Moldavije i Turske imale istu ideju, samo što je moldavska pesma simpatičnija i bolja u svim elementima. Lep plasman za pesmu koju ćemo sigurno prepoznati ako je budemo čuli nekad na radiju.
12. Romania: Mandinga – Zaleileh: Šta reći za Rumune J davno su prevazišli evropske domete i ubrzo su postali muzička i kulturna velesila. Zaleileh je pesma koja reprezentuje sve ono što se na neki način događa na pop, house i dance sceni u Rumuniji: pevanje na engleskom i španskom, pozitivne vibracije i moderan ritam. Mandinga je došla na Evroviziju da promoviše svoj letnji hit, pre nego da osvoji titulu pobednika. U tome su i uspeli. Plasman očekivan.
13. F.Y.R. Macedonia: Kaliopi – Crno i belo: Šta reći za Kaliopi, osim da je jednostavno sjajan vokal i cenjeni muzičar na prostoru Balkana, a i šire. Pesma je do pola balada, a od pola rok, za sve prilike. Uspela je da ne prođe nezapaženo i zaslužila je plasman barem među prvih deset.
14. Lithuania: Donny Montell – Love is blind: Donny je pokušao sa nas svojim glasom i plesačkim sposobnostima šarmira za tri minuta. Pa, delimično je uspeo. Michael Jackson mu je veliki uzor. I vidi se. Pesma ipak za drugu, lošiju polovinu tabele.
15. Ukraine: Gaitana – Be my guest: Gaitana je rešila da svoj nastup obogati tehnološkim inovacijama. Interesuje me da li razmišlja o tome kako joj je nastup sa video projekcijom pomogao ili odmogao. Iako elektronska muzika nije njen fah, solidno se snašla. Takav je i plasman – solidan i očekivan.
16. Cyprus: Ivi Adamou – La la love: Dobra letnja pesma, ali sa previše la la la elemenata i lošeg engleskog. Nešto poput novijih uradaka Dženiferke Lopez. Fali još Pitbull i ugođaj bi bio kompletan. Na youtube-u ima dobrih remixa ove pesme. Plasman je morao da bude malo bolji.
17. Greece: Eleftheria Eleftheriou – Aphrodisiac: Davno nisam video da se grčka pesma ovako loše plasirala (unapred se izvinjavam ako grešim). Prestrogo za mladu i simpatičnu Eleftheriju (Slobodanku). Nastavila je tamo gde je stala Kalomoira, Elena i ostale cure. Lepa devojka je tu, grčki buzuki je tu, catchy tekst je tu, ceo recept je ispoštovan ali je rezultat izostao. Poslušati remix DJ Pantelisa.
18. Bosnia & Herzegovina: Maya Sar – Korake ti znam: Ove godine Bosna i Hercegovina nije baš imala inspiraciju. Daleko od toga da je u pitanju loša pesma, ali Bosanci i Hercegovci znaju i mogu bolje. Maji je ovo sigurno bilo lepo iskustvo i prekretnica u karijeri. Nina Badrić joj sigurno zavidi, pogotovo što je ovo Ninin stil. Plasman veoma dobar, 4+.
19. Ireland: Jedward – Waterline: Ponadao sam se da globalni uticaj Justina Bieber-a neće zahvatiti Evroviziju, ali sam se ipak prevario. Nažalost. Pesmu je nemoguće „uhvatiti“ zbog njihovog silnog skakutanja po bini. Ako želite da se skoncentrišete na pesmu nemojte gledati nastup. Irska može da bude srećna što su ušli u finale. Želim im da ubrzo pređu u narednu fazu evolucije. Muzičke.
20. Iceland: Greta Salome & Jons – Never forget: Pesma koja se meni lično veoma svidela. Ima muzičke ukrase hladnog severnog ostrva okovanog ledom i elemente narodne baštine islandskog naroda. Duetska pesma čiji refreni predstavljaju svojevrsnu kulminaciju emocija u muzici zaslužuje znatno veći plasman. Ko im je kriv što su im prve komšije udaljene nekoliko stotina kilometara.
21. Malta: Kurt Calleja – This is the night: Iako mala zemlja, Malta je znala da ostvari dobar plasman na Eurosongu. Međutim, više od desetak godina unazad, ne polazi joj to baš za rukom. Maltežani, ukoliko uopšte prate ovaj događaj, mogu biti itekako biti srećni što je ova pesma ušla uopšte u finale. Ne bih mogao da odredim šta je to pozitivno što je izdvaja od drugih. Znam da koreografija sigurno nije.
22. France: Anggun – Echo (You and I): Naturalizovana Francuskinja (Indonežanka poreklom) nije se baš proslavila. I to se baš baš loše proslavila. Ne znam zašto, ali kao da su Francuzi među sobom odlučili: „Ma vidiš da nemamo nikakve šanse na ovoj Evroviziji, ispoštovaćemo formu, poslaćemo nekog, treba pustiti i ove napaćene istočne narode da se raduju“. Ili su oni prevazišli ovo takmičenje. Ipak je Anggun zvezda u Francuskoj. U svakom slučaju, Evropa (barem veći deo nje) nije preterano oduševljen sa Anggun.
23. Denmark: Saluna Somay – Should’ve known better: Pa i nije tako loša pesmica. Avril Lavigne ili ipak možda Cheryl Crow. Braća Olsen kao predstavnici Danske su na sličan način pobedili pre 12 godina. Na nesreću po Salunu, drugo vreme bejaše. Učenice osnovnih škola dobile su novi hitić koji mogu da pevuše na odmorima slušajući Should’ve known better sa mobilnog telefona. Pesma barem za sredinu konačnog poretka. Nek pitaju Litvanca da se menjaju mesta.
24. Hungary: Compact Disco – Sound of our hearts: U maniru Oasisa i sličnih grupa Mađari otpevaše pesmu. Malo tvrđi vokal i zvuk gitare i eto Nickelback-a. Pesma stvorena za nedeljno jutro. Pri glasanju, komšije kao da su zaboravile na Mađare. Da konačan poredak pesama na Evroviziji pravi stručni žiri, verujem da bi mađarsku pesma smestio u gornji deo tabele. Ovako, Mađarska nam je demonstrirala svoju elektro rok scenu veoma efektno. Ne moraju da brinu za budućnost. Kao ni Compact Disco.
25. United Kingdom: Engelbert Humperdinck – Love will set you free: Velika muzička zvezda iz šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Engelbert Humperdinck poslat je na Evroviziju, ne bi li konačno ostvario pristojan rezultat za Ujedinjeno Kraljevstvo. Iako u poznim godinama, Engelbert je u stilu starog šmekera i uz pratnju gitare, otpevao lepu baladu, koja verujem da će biti jedna od onih numera uz koju će momci želeti da zaprose svoje devojke. Da li će to tako biti ili ne potvrdiće vreme, međutim Engelbert nije uspeo da svoju pevačku karijeru kruniše dobrim plasmanom na Evroviziji. Englezi su tužni i verujem da uskoro planiraju da predlože reformu sistema glasanja. Engelbert je zaslužio daleko viši plasman.
26. Norway: Tooji – Stay: Norvežanima se vratilo to što su na volšeban način kao deseti u drugom polufinalu prošli dalje, ostavljajući tik iza sebe bugarsku pevačicu (koja je definitivno imala pesmu za finale, ali o tome u narednom članku) i to sa istim brojem bodova. Ne znam po kom principu su Norvežani prošli dalje, a ne Bugari, no u svakom slučaju, norveški Milan Stanković nije puno pokazao. Alexander Rybak se verovatno smeškao dok je gledao evrovizijski performans svog kolege. Bugarska izvođačica verovatno smatra da bi ona bila dostojna zamena norveškom izvođaču u finalu. Ako tako misli, ja se slažem sa njom.
Ako si pročitao ovaj tekst, čestitam ti. Nije te mrzelo, jer i ti pratiš Evroviziju svake godine sa posebnim pijetetom. Iako za ovaj festival kažu da je oličenje kiča, šunda lakih nota, opet je Eurosong nešto što ne može da prođe nezapaženo. I nešto što je tradicija. Dobar izgovor da se ljudi okupe ispred TV ekrana i navijaju.
Sledeći članak biće posvećen pesmama i izvođačima koji su svoje učešće završili u polufinalu.
